Ovde&Tamo

Tužan sam... Jer i u ovom trenutku neko ispušta poslednju reč upucan alatima pakla. Jer svi mi nismo rođeni u neko dogledno vreme, kada će ljudi biti svesni svojih neverovatno glupih i apokaliktičnih postupaka. Jer postoji sistem stvari u koji se nanovo moramo uklapati kako bi opstali. Jer učimo decu pogrešnim stvarima. Jer uživamo u onome što nam nameću.

Karijera je, metaforično, kućica iz bajke na koju smo naišli tumarajući šumicama i livadama našeg kraja. Stigavši do vrata, pokucali smo i ušli. Naš mozak u trenutku reaguje na svo to blještavilo koje nam se nudi. Garderoba i satovi, automobili i tehnika, Master Card, jahte... sve na jednom mestu. Mmmm... Novac... Poželiš u trenutku iz te, kročiti u sledeću prostoriju, jer ona sa sobom nosi veći glamur. Međutim... Što dalje budeš prodirao u tu kućicu od neverovatnih nesnosno mnogo kvadrata, biće ti teže izaći.. Jer nećeš znati koja vrata vode u onu prostoriju koja je pozicionirana u pravcu izlaska.

Zapamti, ulaziš kao vedra mladica puna energije koja je tvoje najveće bogatstvo, jer ti do tada ne poznaješ snagu i moć novca. Ulaziš da promeniš svet, ljude, da izgradiš, pomogneš, uživaš... U savršenom društvenom sistemu koji je priroda stvorila svojim funkcionisanjem. I onda shvatiš. Realnost.

Bez obzira da li si religiozna osoba ili ne, jedna stvar je sigurna. Pakao i raj postoje. Ukoliko nisu stvoreni uticajem više sile, stvorio ih je čovek, u svojim predanjima, basnama, pesmama, delima... i pretočio u stvarnost.

Gledao sam emisiju o prvim ljudolikim majmunima, iz perioda mnogo pre homo sapiensa, i na trenutak frejmovao misao koja mi je nadošla sa slikom tih bića, a koja je zažalila što mi i danas nismo oni. Jer su bili iskreni i živeli srećno, mada nesvesni mnogo stvari svojim intelektualnim ograničenjima čiji napredak nas vodi u veoma neizvesnu budućnost. Jer su jeli, spavali u prirodi, čuvali svoja krda i gledali svoje potomke kako se bezbrižno igraju u njihovoj neposrednoj blizini. Jer se nisu bojali oružja, ludaka, korupcije, novca već samo prirodnih predatora.

Tužan sam.. Ali i neizmerno srećan. Znam da još uvek postoje ljudi sa kojima mogu podeliti moju tugu. Jer postoje ljudi koji su spremni da saslušaju i pomognu, promene, izgrade.