Ovde&Tamo

Svaki put kada bi mu život ponudio šansu, mladić se mučevito borio sa samim sobom u potrazi za ispravnim postupkom. S jedne strane je bila ovozemaljska mogućnost, a sa druge njegovi snovi. Mada nije imao dovoljno novca, mada je podsvesno sebe pokušavao da uveri da prihvati ponuđeno, srce je uvek imalo zadnju reč. Svi znaju da odluke duše najčešće nisu pametne, ali su iskrene. I sve ovo ne bi bilo komplikovano da sva ta odbijanja nisu otvarala nove probleme, jer taman kada je mladić jedan problem zatvorio, magično, irealno, nailazili su novi. Koliko zaista vrede snovi?

Možda se odgovor krije u iskrenim osmesima kao produktima njegovih dela ili u mahnitoj inspiraciji da ono što radi svaki sledeći put učini boljim ili savršenijim. Ne zna. Nije svestan. Mada je možda i bolje da o tome ne razmišlja. On se seća bajkovitih rečenica iz svog detinjstva i dopušta toj nezreloj, ali iskrenoj energiji da mu bude vodilja na njegovom popločanom žutom putiću prema suncu. Nije neozbiljan, da se razumemo. On je jednostavno iznikao, nanovo i nanovo, posle svake kiše koja bi ga pljusnula, ili polegla ili pokidala. Ne predaje se, jer je shvatio da su i najlakšem pokretu potrebne želja i upornost da ga ostvare.

Te večeri je za trenutak ispao iz koloseka gromoglasne prepirke u njegovoj sobi. Dok su ljudi raspredali o fudbalu i politici, mladić se pokušao zamisliti u situaciji u kojoj nije želeo da egzistira. Osim tone tereta koje je sručio na svoja pleća i paralelne realnosti koja ga je odvela bar godinu dana unapred, to subotnje veče nije donelo ništa sigurno. Donelo je još jedan nesiguran, ali srećan period. Informaciju koju je primio, oblikovao je razumom i uputio na odredište.

Tu istu informaciju, prilagođenu za sve moguće situacije, mladić želi da uputi svim onim mogućnostima koje mu se nude, i koje on, ludak, prihvata zahvaljujući parčetu papira koji poseduje, a ne želi. Da može, poklonio bi ga svim onim ljudima koji bi ga pravilno iskoristili. Jer kod njega trune i propada..

On živi u subkulturalnoj realnosti u kojoj je zaista sve moguće. Moguće, jer se u tom univerzumu postuju neke bazične vrednosti koje su normalne i koje treba poštovati. On živi u slici sa zida ili rečenici iz knjige, u najprijatnijoj boji za oči i čistoj dosadi koju menja u vatromet osećaja i intrigantnih pogleda. On plače jer žali, dodiruje jer oseća, smeje se jer uživa, spava jer žudi za snovima. Snovima koji pletu njegov život u ono što on smatra da život treba da bude: ogromna mogućnost na jednom ogromnom igralištu da čovek ispuni svoje snove.